Šta je sofrologija i kako nam ona može pomoći u svakodnevnom životu?

Sofrologiju je, kao metodu dinamičke relaksacije, razvio kolumbijski neuropsihijatar dr Alfonso Kajsedo šezdesetih godina i uključuje fizičke i mentalne vežbe za unapređenje zdravlja i opšte dobrobiti.

To je u osnovi tehnika usklađivanja duha i tela kroz lagane vežbe aktivacije tela i sinhronizacije sa disanjem. Ono što je izdvaja od drugih tehnika je to što je disanje specifično.

„Prvo se vazduh udahne, pa se onda zadrži i u tom momentu kada ne dišemo, u momentu apneje, radi se aktivacija tela. To se radi tako što kontrahujemo određene delove tela, kontrahujemo mišiće. U trenutku kada se vazduh izdahne, onda se sav kiseonik, koji se zadržao posle prvog udaha, ‘zalepi’ za mišiće i oni se dodatno opušaju, objašnjava za portal N1 dr Ana Otović, prvi i jedini sofrolog u Srbiji, koja je ovu tehniku učila u Francuskoj gde je sofrologija priznata i koristi se uz klasičnu medicinu.

Odličan primer su sportisti koji posle nekog napornog meča ne legnu u krevet da bi se odmorili, već će da šetaju, koriste traku ili bicikl, da se kreću da bi se odmorili.

Dr Kajsedo je tvorac te tehnike i dao joj je naziv dinamička relaksacija, jer se do opuštanja dolazi kroz pokret.

„Ovde se velika pažnja posvećuje pauzi. Svaka vežba se radi tri puta, pa slede male pauze koje ne smeju da se preskaču. Konstantno izvođenje vežbi bez pauze telo ne voli. Ono voli da bude aktivno, pa da stane. U momentu te pauze mi bi trebalo da se obratimo pažnju na to šta se unutar tela dešava. Kada se ne prave pauze kao posledicu imamo povrede, jer se preteruje. Koliko je telo aktivno, toliko bi mu trebalo i da pronađe snagu za sledeći pokret“, kaže dr Otović i dodaje da je to osnova sofrologije.

Pored toga sve što radimo, radimo na sofroliminalnom nivou svesti, napominje doktorka i objašnjava da je u pitanju nivo svesti koji je između jave i sna.

„Taj nivo je bitan jer će se sve senzacije u telu mnogo lakše osetiti, a efekti iz spoljašnje sredine će se smanjiti. Više ćete osetiti ono što se unutar vas dešava. Kada se tako izvodi vežba pravi se komunikacija između tela i svesti“, ističe dr Otović.

Ona takođe dodaje da ako se te vežbe rade jednom dnevno, a one ne oduzimaju mnogo vremena i mogu da se rade bilo gde i bilo kada, u jednom momentu ćete doći do tog nivoa da vam vaše telo šalje signale šta mu je potrebno, od ishrane do načina i vrste vežbanja.

Kako objašnjava sagovornica portala N1, neke navike će se menjati, a da vi toga nećete ni biti svesni, dakle promene će se dešavati na nesvesnom nivou, dok je rad na sofroliminalnom nivou ipak svestan.

„Mi se u sofrologiji trudimo da ne analiziramo previše, da ne osuđujemo, već prepuštamo telu i osobi da se pronađe, na neki način se ponovo upoznaje. To je poput situacija kada ste kao dete napravili prvi korak. Postajete svesni svakog pokreta tela, ali i raznih funkcija koje se aktiviraju da bi se napravio jedan pokret”, kaže doktorka.

Važnost čula

Sledeće što je veoma bitno jesu čula, napominje sofrolog, na koja smo takođe zaboravili.

„Preterana buka, previše gledanje u ekran, previše aktivacije čula vida, unosimo različite ukuse u istom momentu i ne obraćemo pažnju na izdvajanje jedne senzacije, na primer da čujemo jedan zvuk ili osetimo samo jedan ukus. Kada naučimo da izdvojimo jednu senzaciju, doći ćemo do toga da aktiviramo sadašnji trenutak, dakle, vraćamo se bazičnom“, ističe doktorka.

Stres je bitan da bi naše telo bilo u aktivaciji

Dr Otović se osvrnula i na stres kao neizbežan u današnje vreme. Sam stres može da bude koristan, ali kada se pređe granica trebalo bi da znamo kako da ga savladamo.

„Čovekovo telo kada se nađe u nekoj relativno opasnoj situaciji luči hormone stresa, kako bi imalo energije i snage da ga savlada. Međutim većina ljudi ne zna sa tim da se nosi. Stres je sada štetan, a ranije to nije bio upravo zbog same reakcije. Ono što bi trebalo da znamo je da ga iz sebe izbacimo. Postoje tehnike kojima se to kanališe, i posle kojih možemo da se smirimo i da nastavimo dalje. Jedna od njih je brzo, kratko udisanje vazduha na nos i brzo, kratko izdisanje na nos. Ova tehnika je takođe korisna i za fokusiranje“, objašnjava ona.

Većina ljudi diše „naopako“

Disanje je u sofrologiji veoma bitno. Ono na šta ne obraćamo pažnju je veoma bitan mišić, a to je dijafragma, takozvani mišić stresa. Ona ima važan uticaj na disanje jer njenim spuštanjem na udisaj stomak se pomera ka spolja, a na izdisaj ka unutra, što je zapravo pravilno disanje.

„Ako ne znamo da opustimo dijafragmu, mi ne možemo da dišemo pravilno. Da bi se ona opustila koriste se različite tehnike. Većina ljudi diše ‘naopako’, na udisaj ubace stomak, na izdisaj ga izbace. Kada svesno dišemo pravilno, a dovoljno je da na svaka tri sata po jedan minut tako dišemo, veoma brzo se šalje signal mozgu ‘ova osoba se smirila’“, kaže dr Otović.

Ona smatra da bi disanje, kao nesvesnu radnju, trebalo da osvestimo, naročito kada se ne osećamo dobro, pred spavanje ili kada želimo da se opustimo.

Kome je namenjena sofrologija?

Sofrologija je namenjena gotovo svima, i deci i odraslima, jer može da se adaptira.

Doktorka napominje da kada su osobe sa ozbiljnim psihičkim problemima u pitanju radi se u koordinaciji sa psihijatrom.

Deca i sofrologija

„Deca su odlična za saradnju, naročito kada se sve tehnike koje se koriste u sofrologiji sprovode na kreativan način, kroz igru“, smatra dr Otović.

Poznato je da koncentracija kod dece često može da bude problem.

„Mi njihovu koncentraciju možemo da pratimo tako što im kažemo da se skoncentrišu na neutralni objekat, zatvore oči, i detaljno opisuju ono što su zamislili, biljku ili životinju. Za minut do dva dete je potpuno skoncetrisano. Kada otvori oči vraća se onome što je radilo i nema nikakav problem“, objašnjava doktorka.

Vizualizacija takođe dobro prolazi kod dece, kaže dr Otović i dodaje da je ona dobra za koncentraciju.

Tehnike za lakše učenje su takođe značajne za decu, a pritom su zanimljive i delotvorne, a što je najvažnije deca ih veoma brzo usvajaju.

Ona ističe da je važno da decu naučimo da izbace stres, da se nose sa nervozom, sa svim svojim emocijama i da znaju da ih prepoznaju i dodaje da je to “mnogo bitnije od bilo kog znanja koje će kasnije steći”. Takođe smatra da deci nedostaje razgovor i fizički kontakt.

Dr Otović kaže da ima u planu da od septembra otvori produženi boravak sa pripremom ispita, dodatnim časovima i psihološkom pripremom.