Strah od zubara – kako da ga prevaziđeš u 4 koraka
April 4, 2023
Adolescencija kao novi član porodice
April 18, 2023
Šta je anksioznost?
Anksioznost je lebdeći, neodređeni strah, teskoba. Ona je osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti i napetosti, koje se od straha razlikuje po svojoj složenosti, ali i rasplinutosti i neodređenosti, jer najčešće nije vezana za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke velike ali neodređene nesreće, nemoćno očekivanje da će se neminovno desiti nešto strašno, neko veliko zlo. Prema S. Frojdu i psihoanalitičarima, anksioznost ili strepnja je stanje koje nazivamo „strahom očekivanja“ ili „plašljivim očekivanjem“.
Sa svakodnevnom neizvesnošću, neminovno je da se pitamo: ,,Šta ce biti sutra?“ Ova pojava je toliko česta kod savremenog čoveka, da zbog njene rasprostranjenosti, postavljamo sve češće još jedno pitanje: ,,Da li anksioznost postaje bolest 21.veka?“
Mapiranje stanja anksioznosti
Da bismo uspešno mapirali stanje anksioznosti, neophodno je razlikovati anksiozno stanje od anksiozne ličnosti:
· Anksiozno stanje je prolazno, njegov intenzitet i trajanje zavise od njegovog porekla. Anksiozno stanje ima svoju manifestaciju i na telesnom, organskom nivou. Ti telesni doživljaji su uzrok odlaska kod lekara i oni imaju svoj oblik: lupanje srca, otežano disanje, poremecaj pražnjenja creva, migrene, bol u stomaku, poremećaj ravnoteže, zamućen vid, zujanje u ušima, umor, nesanica, osecaj postojanja stranog tela u grlu itd.
· Anksiozna ličnost ili anksioznost kao osobina je gotovo trajna pojava. Anksiozna osoba ima tendenciju da svet doživljava kao preteći. Podložnija stresu, ona doživljava intenzivnije i češće anksiozne reakcije od prosečne osobe.
· Napad anksioznosti ili napad panike je prolazna epizoda osećanja straha (anksioznosti) i nelagodnosti. Ovi napadi su neprijatni koliko i uznemirujući. Dakle, može biti manje-više intenzivan, nastati iznenada i može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Fizički simptomi mogu da uključuju znojenje, palpitacijem, ili osećaj gušenja ( bol u grudima, mučnina, parestezije). Ovi simptomi su povezani sa osećanjem gubitka kontrole ili doživljajem neposredne opasnosti, nevezane za stvarnost.
Patologija koja zahteva lečenje. Postoji li alternativa terapiji lekovima?
Prema zaključcima Kristofa Andrea, francuskog psihijatra i psihoterapeuta, anksioznost može biti posmatrana i kao patologija, koja zahteva lečenje. On dalje precizira da je pojednstavljeno objašnjenje anksioznosti zapravo samo ekstremno preuveličavanje stanja budnosti, koje je omogućilo i omogućuje našoj vrsti da preživi opasnosti koje nas okružuju. Tako sofrologiju, široko rasprostranjenu u Francuskoj, preporučuju mnogi lekari kao prirodnu i alternativnu metodu lekovima, u borbi protiv anksioznosti. To je konkretan i nežan pristup, namenjen za učenje pokreta disanja i ponašanja koje će znatno umiriti napade anksioznosi. Osobe koje iskuse doživljaj anksioznosti ili anksioznog napada, trebale bi prvo da obave lekarsku konsultaciju, u cilju elimininacije fizioloških uzroka. Kada je to učinjeno, pacijent moze da se obrati sofrologu, da bi naučo kako da upravlja svojim napadima i stresom pre ili posle krize.
Anksioznost kao tvorevina našeg uma: prijatelj ili ne?
Ako je anksioznost tvorevina uma tj. naših misli, onda je ona, na taj način, urezana u naš organizam i tu je s nekim razlogom. Fizičke senzacije tokom napada, za anksioznu osobu su intenzivne i stvarne, iako nemaju fizički uzrok. Potrebno je tehnike disanja, opuštanja mišića i vizuelizacije vežbati u momentima kada smo dobro (tako pravimo nove ,,ureze“ koji će zameniti prethodno stečene), da bi ih uspešno i efikasno primenili u momentu kada se napad javi. Veoma je bitno slušati svoje telo i prepoznati tačan momenat kada će se napad javiti i momentalno ga sofrološkim tehnikama preduprediti.
Ono što bi trebalo da razumemo je da sve dok budemo ignorisali i odbijali da osvestimo svoje napade panike, oni će biti sve jači i prisutniji. Potrebno je prihvatiti problem, savladati tehnike kojima se napad može potpuno savladati i na kraju doći do stanja u kom možemo primiti poruku koju nam telo šalje: zašto su se napadi panike uopšte javili? Time dolazimo do suštinski važnog pitanja: Šta je skrivena poruka iza njih (napada anksioznosti)?
Zašto sofrologija?
Sofrološke seanse će biti usmerene, tako da sofrolog opremi svog klijenta tehnikama koje će mu pomoći da upravlja svojim krizama na sledeći način:
– identifikovati mesta gde se napadi javljaju i sprečiti prebrzi porast stresa
– smanjiti simptome koji se razvijaju
– kanalisati strahove i iščekivanja
– povratiti samopouzdanje
Prilično brzo (posle 5 do 7 sesija) počinjemo da vidimo smanjenje intenziteta anksioznih kriza i samim tim i njene nadmoći nad nama. Period između dve krize biva sve duži i duži. A ukoliko nije moguće učiniti da potpuno nestanu (ništa više nego što lekar može da garantuje svom pacijentu da više nikada neće dobiti grip), postaje lako prići im spokojno kako bi brzo prošli.
Vežba: Smiri disanje da bi se oslobodo/la stresa
Kada smiriš disanje, smirićeš i otkucaje srca. Osećaćeš se opuštenije. Jednostavno: mirno udahni kroz nos i nastoj da izdahneš kao u slamčicu, kao da zviždiš slamčicom dok stiskaš usne. (To se radi kako bi se rastegao dah, jer se na izdisaju evakuiše najviše napetosti, anksioznosti i panike) Broj tokom udaha do 3, a izdaha do 6. Izdah uvek mora biti duplo duži od udaha.
Ponovi ovu vežbu nekoliko puta da bi osetilo/la unutrašnji mir. Smirivši dah, smiruješ um i samim tim i telo.
Vežba: Budi miran/a u sebi
Napravi zadržavanje vazduha u plućima što duže možeš. Zadržavanjem daha i brojanjem do 5, regulišeš disanje u cilju uspostavljanja kontrole i opuštanja. Dok izdišeš, istu vezbu ponavljaj duvajući kao u slamčicu. Ponovi ovu vežbu smirenim disanjem. Ovo disanje reguliše celo telo i opušta ga.
Važnost sprečavanja napada
Sprečavanje napada je važno, kao i znanje kako da ih izlečite kada isplivaju na površinu. Od trenutka kada znate kako da ih izlečite i umirite tokom krize, to je veliki korak napred, jer tako postajete gospodari situacije umesto pasivni posmatrači. Kriza biva ublažena, jer znate šta vam se dešava: da je samo privremena i da je možete kontrolisati.
Postoji li trajno rešenje za napade anksioznosti?
Znati kako prebroditi krizu i upravljati njome je dobro. Ali biti spokojan i više ih ne provocirati, je još bolje. Sve ima uzrok i posledicu. Upravo smo videli kakvi su bili efekti napada anksioznosti, ali koji je uzrok? Istina je da uzrok varira od osobe do osobe. Neki od nas se već duže vreme bore sami sa sobom i odbijaju da donesu oslobađajuću odluku, dok drugi toliko dugo beže od svojih strahova, da im je teško da povuku prvi potez.
Ako želiš da radiš na sebi, savetujem ti da posetiš terapeuta koji će ti pomoći da rešiš ovo pitanje. Po profesiji sam sofrolog i smatram, najpre iz ličnog iskustva, (poslušajte podkast Sofrologija )da je sofrologija efikasna i dobronamerna metoda koja te može pratiti na ovom putovanju. Sofrologija ti može obezbediti alate za upravljanje krizom, kao i za rad na sebi, kako bi izlečio/la sam uzrok.
Autor teksta: Ana Otović, sofrolog
Tekst uredila: Nevena Vujović
