Sofrologija u sprezi sa prostorom (AHA Magazin)

Psihologija uređenja enterijera

Da li ste ikad razmišljali kako da definišete osećaj ispunjenosti, savršene mirnoće pred minimalističkim prostorom ukrašenim nežnim bojama? Koju bujicu negativnih emocija u vama izaziva neuredno i prljavo mesto? Ovakva i slična zapažanja većina nas je imala u nekom trenutku, ali pored sličnosti potrebno je ukazati i na razlike u doživljaju proistekle iz ličnih osobenosti. Zanimljivo je saznanje šta je prostor u stanju da aktivira, koje emocije da probudi u nama samo posmatrajući ga. Upravo psihologija uređenja enterijera ima mnogo toga da nas nauči o ovome.

Nema sumnje da psihologija može da igra važnu ulogu u različitim sredinama koje nas okružuju i koje, u velikoj meri, čine naše domove, naša mesta dokolice i rada. Mada je odnos između psihologije i dizajna enterijera oduvek postojao, čini se da je danas značajniji nego ikad.

Odnos psihologije i dizajna enterijera

Psihologija dizajna enterijera je grana ekološke psihologije koja proučava odnos između različitih tipova okruženja i kako one utiču na ponašanje i raspoloženje ljudi koji tu žive. Njen cilj je da stvori pozitivne efekte i da na najbolji način neguje taj odnos.

Svako mesto koje posetimo, svaki prostor kroz koji prolazimo prenosi nam nešto, ostavlja utisak na nas. I to je upravo ono što radi psihologija uređenja enterijera. Konkretno, to je sve što je vezano za boju, raspored nameštaja ili izbor jednog ili drugog objekta.

Istraživanje koje je sprovela Sibel Seda Dazkir, doktor dizajna i ljudske sredine sa Državnog univerziteta Oregon (SAD), dokazuju koliko dekoracija utiče na raspoloženje ljudi. Zaista, rezultati istraživanja su potvrdili da predmeti dizajnirani zakrivljenim i sinusnim linijama probude osećanja sreće i opuštanja, dok su pravougaone linije povezane sa osećanjima hladnoće i neprijateljstva.

Uticaj prostora na psihološke aspekte

Kao što se može videti, prostor i raspoloženje su intimno povezani. To je razlog zašto profesionalci koji primenjuju psihologiju u dizajnu enterijera, prilikom stvaranja prostora, uzimaju u obzir lične karakteristike svog klijenta.

Kako prostori mogu da utiču na nas psihički? Kakve senzacije mogu da probude različite vrste prostora i ukrasa u nama? Pogledajmo neke važne aspekte ovog pitanja.

Amplitude. Obično se povezuje sa spokojem i odmorom.

Složenost. To nam daje osećaj izazova i svrhe, što može biti privlačno.

Doslednost. Što prostor i objekti postanu homogeniji, to nam je prijatniji osećaj udobnosti.

Teksturu. Što je mekši, to je prijatniji na dodir. Međutim, to nije samo na nivou dodira, već i drugim čulima mekši materijali bude toplinu i nežnost

Identifikaciju. Ako je određeni objekat ili kutak lako prepoznatljiv, osećaj koji nam pruža biće prijatan. U suprotnom, može u nama da proizvede napetost i uznemirenost dok ne definisemo njegovo značenje.

Boja. Svaka boja je povezana sa određenim registrom emocija. Na primer, crna je generalno povezana sa pesimizmom i agresijom; belo sa čistoćom; žuta sa srećom i zelena sa osećajem harmonije, nade i mira.

Društveni kriterijum. Takođe su napravljeni prostori za deljenje. Zaista, postoje određeni prostori koji su namerno dizajnirani iz tog razloga, kako bismo mogli da radimo aktivnosti sa drugima.

Temperatura. Tačnije, to je toplotna senzacija povezana sa prostorima. Biće nam udobnije ili ne, u zavisnosti od toga da li volimo hladnoću ili toplotu.

Međutim, nema potrebe za generalizovanjem, svaka osoba je drugačija. Autentičnost je vrednost ljudskog bića, svi misle, osećaju i ponašaju se drugačije pa se drugačije sagledavaju i osećaju prostori. Tako prostor može da probudi spokoj u jednoj osobi ali napetost u drugoj.

Psihologija uređenja enterijera je takođe važna na terapeutskom polju. Na univerzitetu u Palermu (Argentina) sprovedena je 2013.godine studija kako bi se analizirao značaj prostora za pacijente. Utvrđeno je da spoljni stimulativni efekti imaju uticaja na terapijski tok i da profesionalna koncepcija prostora za konsultacije čini terapiju efektivnijom.

Prednosti psihologije uređenja enterijera

Raspodela prostora kao i raspored elemenata koji ga čine i boja koja se koriste utiču na nas. Zapravo, postoji niz preporuka iz psihologije uređenja enterijera za uređenje kuće:

• Pastelni tonovi su poželjniji od sivih i belih tonova, jer ovi drugi daju bezličan dodir a pastelni opseg nudi osećaj opuštenosti i intimnosti.
• Amplitude generišu osećaj slobode i spokoja, zbog čega se preporučuje da ne opremate previše svoj prostor.
• Personalizovanje prostora fotografijama ili objektima koji imaju značajan lični momenat čini da se ljudi osećaju prijatnije.
• Na kraju, ne zaboravimo da je u prostoru svaki detalj važan jer nekako poziva na pamćenje, budi emocije i promoviše različite senzacije.

Sofrologija i pitanje uredjenja unutrasnjeg prostora

Sofrologija se mnogo više interesuje kako nesto izgleda, gde se neki događaj odvio nego konkretno šta se desilo. Jedan isti razgovor neće isto teći u kući, u restoranu ili u parku. Okruženje, ambijent će u mnogome uticati na tok i ishod razgovora. Važno je i doba dana i prisustvo svetlosti i mirisa i ukusa i temperature prostorije. Skloni smo da sve te detalje zanemarimo a veoma su bitni.

Hajde da posmatramo naše telo kao kuću u kojoj smo 24časa, sedam dana u nedelji ceo život i kojoj je potrebna povremena adaptacija, krečenje, promena rasporeda soba, održavanje, ojačanje temenja, popravka fasade, uređenje vrta i balkona…

Vežba: Udobno se smestite u vašu omiljenu fotelju, sedite u mirnom i tihom trenutku,sagledajte prostor oko sebe, boje, oblike, zvuke,mirise…. i polako zatvorite oči, obratite pažnju na tačke oslonca tj. tačke kontakta sopstvenog tela sa podlogom, stopala sa podom, dobro obratite pažnju na kontakt stopala sa podom, koji deo stopala je u kontaktu a koji ne, kontakt butine i sedalnih mišića sa foteljom, da li sedite na sredini, da li je pritisak jednako raspoređen na levu i desnu polovinu tela. Sada pažnju usmerite na kontakt leđa sa foteljom, slobodno adaptirajte položaj tela ako vidite da je pritisak neravnomerno raspoređen. Sada se usredsredite na potiljak, lagano rotirajte glavu levo-desno kao da kažete ne, pa gore-dole kao da kažete da. Pronađite najprijatniji položaj glave u sedećem položaju. Sada kada ste odredili noseće zidove vaše kuće odredite glavni ulaz – zamislite vrata i polako uđite u unutrašnjost tela. Upotrebite maštu i zamislite da je unutrašnjost vašeg tela izdeljena u prostorije pa tako ulaz i predsoblje može da bude grudni koš ,dnevna soba trbuh, spavaći deo ekstremiteti a glava trpezarija sa balkonom. Zamislite kako uređujete svoj prostor, dajete mu svetlost kroz tople boje zidova, otvarate prozore, provetravate prostor. Tu se služite udahom i izdahom da bi svež vazduh ušao a ustajali vazduh izašao sa izdahom. Posadite cveće na balkonu, spremite svež buket za trpezariju, igrajte se sa vašim domom. Ako ne možete sve sami, možete da pozovete pomoćnike koji će posao završiti za Vas. Uživajte u svakom pokretu, svakom gestu, svakom oslikanom zidu…. Ostanite nekoliko trenutaka udobno smešteni u trpezariji, posmatrajte balkon obasjan suncem, uživajte u cvrkutu ptičica, dečijem smehu.

Vratite veru u život, ljude i sebe.

Vratite samopouzdanje, osmeh na lice i ljubav u srcu.

Ovom vežbom ćemo urediti i osnažiti naše telo, počistiti i regenerisati pojedine delove tela kojima je to potrebno. Poželjno je da povremeno ponovite ovu vezbu i tako preispitate u kom je stanju vaše telo i ono će Vam vratiti spokojem i srećom.