Prema rečima psihologa, ova vrsta nezadovoljstva se zasniva na zabludi da neko može biti savršen. Duboko u sebi, ljudi koji pate od nje traže zahvalnost i odobravanje drugih. Oni često umanjuju svoje uspehe kako bi opravdali svoje nezadovoljstvo i ako ih ne leče, možda će provesti život osećajući se ogorčeno. Glavni simptom hroničnog nezadovoljstva je potraga za savršenstvom: čak i u najjednostavnijim aktivnostima, kao što je organizovanje garderobe, žele da postignu savršenstvo. Osobe koje pate od hroničnog nezadovoljstva , sa ovim su u stanju da urade i otkažu isti zadatak nekoliko puta i nije retkost da se osećaju paralizovano i frustrirano zbog rezultata. Obično izbegavaju da pokušaju nešto novo, sve iz straha da ne pogreše.

Da li prepoznajete neke od dole navedenih karakteristika hroničnog nezadovoljstva kod sebe ili sebi drage osobe?

1. Mnogi se žale kako nikada nisu zadovoljani. Te tako, čak i kada dostignu cilj, uvek postoji ono čuveno ,,ali“.

• Mnogi postavljaju nerealne ciljeve: Imaju ogromne poteškoće u postavljanju realnih ciljeva jer ne znaju kako da jasno procene svoje mogucnosti. Oni zbog toga često napuštaju ono što su naumili da urade.

• Neki ne tolerišu neuspeh: Ne razumeju da je neuspeh deo života i da može biti važno sredstvo za učenje i usavršavanje. Kada nešto krene naopako, krive sebe, preterano dramatizuju i treba im mnogo vremena da se oporave.

• Mnogi su preterano samokritični i/ili preterano kritički nastrojeni prema drugima. Zahtevani su sa svojim najbližima i imaju poteškoća da prihvate način života i delovanja drugih ljudi. Zbog ovoga se drugi, iz njihovog okruženja, distanciraju jer im dosadi život sa tako nezadovoljnom(nikad zadovoljnom) osobom.

Pored svega navedenog, vaćno je napomenuti da osobe sa hroničnim nezadovoljstvom mogu patiti od anksioznosti i veća je verovatnoca da će patiti i od depresije.

Lečenje hroničnog nezadovoljstva

Prvi korak u suočavanju sa hroničnim nezadovoljstvom je da prepoznate i priznate problem i nakon toga želite da promenite obrazac ponašanja. Ako problem ne bude prepoznat, gotovo ništa neće biti učinjeno, da se on reši. Takođe se preporučuje da:

*Postavite ciljeve koji su u skladu sa vašom karijerom i ličnim vrednostima, bez pravljenja poređenja sa životima drugih.

*Stvorite naviku dana zahvalnosti. Zapišite 3 jednostavne stvari svakog dana koje iskreno cenite kod sebe. Primenjujući ovo, doći ćete do toga da prepoznate i cenite ono što je dobro u vama.

*Gledajući u prošlost, pomaže ponekad da se setite svog puta. Ponekad najvažnija stvar nije ono što ste postigli, već osoba koja ste postali, napor koji ste uložili. Sigurno imate više razloga da se radujete, nego što zamišljate.

*Važno je da naučite kako da otkrijete površnost i fokusirate se samo na suštinu. Saznajte šta vas zaista čini srećnim i fokusirajte se na to.

*Potražite psihološku podršku psihologa i pomoć sofrologa. Psiholog će moći da otkrije razloge vašeg nezadovoljstva i pomogne vam da promenite način na koji vidite život. To će vam olakšati postavljanje novih ciljeva i omogućiti vam da budete opuštenija i zadovoljnija osoba. Sofrolog će vas naoružati alatima pomoću kojih ćete probuditi dete u sebi, dodati boje svom sivo-belom danu i pomoći vam da vratite osmeh na lice.

Tekst: Ana Otović, sofrolog

Naslovna fotografija: https://www.instagram.com/p/CqOgd-7J5LJ/?igshid=YmMyMTA2M2Y=

The post HRONIČNO NEZADOVOLJSTVO: Stanje koje se može uspešno tretirati appeared first on Sofrologija.

Ako je to samopouzdanje, dobra vest je da samopouzdanje može da se izgradi, stimuliše i ojača. A onda služi da nam pomogne da preduzmemo korake u svom profesionalnom ili privatnom životu. U ovom članku ćemo se baviti pitanjem: ,,Kako biti samouvereniji?“

Kada mislimo da nismo samouvereni, važno je imati na umu da smo uprkos tome, u mnogim aspektima svog života imali samopouzdanja, samo na to nismo obratili pažnju. Postoji velika verovatnoća da smo ga samo izgubili iz vida i usredsredili se na delove svog života u kojima naše samopouzdanje još uvek ne postoji. Zato valja napomenuti da postoji mnogo stvari koje već radimo na dnevnoj bazi, a koje zahtevaju nivo poverenja u sebe, čak i jednostavne stvari kao što su ulazak u voz, kuvanje ili čitanje ovog članka.

Sve u svemu, uvereno tvrdim da smo puni resursa za koje često ne znamo ili na njih ne obraćamo pažnju, te se posledično desi da možda nismo uspeli da ih razvijemo duž našeg životnog puta.

Samopouzdanje je životni proces učenja: nešto  potiče od naše ličnosti ili vaspitanja, ali je oblikovano i našim iskustvima i događajima i načinom na koji se nosimo sa njima. Vremenom i kroz ponavljanje(vežbanje), postajemo bolji u suočavanju sa različitim situacijama. Upravo to nam daje više poverenja u sopstvene sposobnosti i unutrašnji potencijal. Čak i situacije sa kojima nismo upoznati od ranije, mogu postati manje obeshrabrujuće kada se osećamo sigurno u sebe i u ono što možemo da preduzmemo.

Strah je, sa druge strane, jaka emocija koja nas često sprečava da živimo najbolju verziju života i koja nam može pomutiti rasuđivanje. To nas može sprečiti čak i da pokušamo da probamo nešto novo i neretko nas dovesti do situacija u kojima ,,bežimo“.

Zahvaljujući prisustvu straha znamo šta sve ne možemo, ali hajde da pažnjom osvetlimo sve ono što možemo uraditi. Dakle, šta sve možemo?

Možemo naučiti da upotrebimo tu emociju, usuditi se da budemo ono što jesmo i čak se usudimo da ne uspemo. Možemo se usuditi da se otvorimo novim prilikama u svom životu, bez straha od neuspeha (ili zajedno s njim, ostavljajući njega da radi i govori svoje, a onda uprkos strahu, ostavljajući ga na miru i ne ulaziti u borbu s njim, dozvoliti sebi priliku za drugačiji odgovor.).

Kako sofrologija poboljšava vaše samopouzdanje?

Ako niste prirodno samouvereni, postoje načini na koje možete izgraditi samopouzdanje, a kroz sofrologiju.

Sofrologija je dinamična tehnika opuštanja koja dovodi u ravnotežu um i telo i uklapa se u naše unutrašnje resurse. Ona kao takva nam može obezbediti alate za razvoj sposobnosti da budemo samouvereni. Cilj sofrologije je da kroz razvoj svoje svesti poboljšate kvalitet života. To se radi kroz jednostavnu praksu za telo i um, gde učimo da se duboko povezujemo kroz opuštanje, disanje, vizuelizaciju i jednostavno kretanje.

Postoji mnogo sofroloških vežbi koje nam mogu pomoći da dostignemo novi nivo samopouzdanja. Na primer, koristimo specifične prakse opuštanja i fokusiranja kako bismo smirili um, dozvoljavajući sebi da se oslobodimo tenzija i negativnih uverenja koja imamo o sebi. Tada kroz jednostavne pokrete i vežbe disanja učimo da se više povezujemo sa našim telesnim senzacijama, gde se može stimulisati veliki deo našeg samopouzdanja. Ne možete se boriti protiv nedostatka samopouzdanja govoreći sebi da budete samouvereni. Neće funkcionisati naročito u stresnim situacijama ili u interakciji sa ljudima, čak će izazvati još veću frustraciju.

Treba napraviti mesta za uverenje da je samopouzdanje deo naše DNK i da se nalazi negde duboko, u našem telu i umu. Tokom vežbanja, uz pomoć pozitivnih vizuelizacija i naših kreativnih umova u opuštenom telu, možemo se ponovo povezati sa tim kakav je osećaj samopouzdanja, korak po korak. Samopouzdanje prija, samopouzdanje se oseća u svakoj ćeliji naseg tela, samopouzdanje nam omogućava da sanjamo velike snove i postavljamo ciljeve u skladu sa našim najdubljim vrednostima i težnjama. Samopouzdanje je u nama i umire od želje da bude ponovo otkriveno i da se pojavi kroz našu svest. Jednom kada to osetite dovoljno dugo u dinamičnom stanju relaksacije, to će prirodno početi da se ispoljava tokom vaših svakodnevnih aktivnosti.

Kroz svoju sofrološku praksu možete da trenirate svoj mozak da poveže fizički pokret sa pozitivnim osećajem kao što je osećaj smirenosti i samopouzdanja. Zatim ,zato što ste stvorili ove veze u mozgu ,između određenog pokreta ruke i specifičnog stanja uma (smirenosti i samopouzdanja), možete aktivirati svoje samopouzdanje na licu mesta kroz vaš gest.

Sofrološke vežbe za izgradnju samopouzdanja

 Disanje stomakom

Abdominalno disanje je brz i lak način da postaneš centar svog sveta. Kada se osećaš usredsređeno, postaješ samouvereniji i smireniji.

Nađi udobnu stolicu, sedi i zatvori oči. Stavi ruke na pupak. Udahnite i proširite stomačić, izdahni i pusti stomačić da se vrati u položaj. Nakon 10 ponavljanja, napravi pauzu i opusti se puštajući da ti se dah odvija prirodno. Ovu vežbu možš ponoviti  i možda dodati fokus reč za svoj udah, na primer : „ samopouzdanje“. Udahni osećaj samopouzdanja i pusti ga da se prožima kroz celo svoje telo, dok izdišeš.

 Vizuelizacija

Možeš da radiš sa svojim sofrologom, koji bi pomogao u ostvarenju tvojih ciljeva, kroz niz vežbi vizuelizacije. Možeš naučiti da usidriš pozitivne senzacije od prethodnih iskustava, do budućih scenarija ili sadašnjeg trenutka. Tokom sofrološke seanse dobijaš priliku da se povežeš sa svojim telom i iskusiš pozitivna osećanja koja možeš nositi sa sobom do kraja dana.

U opuštenom sedećem položaju, zatvori oči i razmišljaj o uspešnom događaju iz prošlosti. Proživi ga u svom umu i sećanju na telo. Uzmi sve detalje: senzacije, emocije, boje, mirise, zvukove. Možeš odabrati da usidriš ova osećanja preciznim gestom, na primer pritiskom palca i kažiprsta zajedno, tako da, svaki put kada ponoviš ovaj gest, možeš prizvati iste prijatne senzacije.

Otvorite se za nova iskustva i probajte sofrologiju.

Ana Otović, sofrolog

Naslovna fotografija :https://www.instagram.com/p/Cq-HPcvoO87/?igshid=YmMyMTA2M2Y=

The post Šta te sprečava da živiš svoj najbolji život? appeared first on Sofrologija.

Pubertet, odnosno turbulentna faza adolescencije, sa često pratećom adolescentnom krizom, predstavlja izazovni period ne samo za onog koji prolazi kroz to u prvom licu, već i za ostale članove porodice: iz takozvanog drugog ili trećeg lica. Adolescencija je vreme transformacije, vreme turbulencije kako tela, tako i uma. Počinje oko 11-13 godina za devojčice i 13-14 godina za dečake. Završava se telesnom i seksualnom zrelošću, ali i sticanjem autonomije u pogledu izbora načina i stila života. Za to vreme telo iznenada prolazi kroz velike morfološke i fiziološke promene, koje bi trebalo da izblede sa konačnim definisanjem identiteta jedne osobe.

U konačnom, ovaj proces od okoline jednog prosečnog pubertetlije zahteva strpljenje, razumevanje i ljubav, kako bi se uspešno prebrodio. Ponekad, kako se ovaj period odlikuje i trajanjem, spoljna podrška može biti od presudnog značaja.

Kako sofrologija može da pomogne u ovom periodu?

Prema rečima Fransoaz Dolto: “Kao i jastozi koji gube ljusturu,tako tinejdžeri ostavljaju svoj dečiji izgled i transformisu se u odraslu osobu.” Sofrologija pomaže vraćajući fokus na one dobre i pozitivne strane ovog izazovnog perioda, ali i pruža alate pomoću kojih se lakše može proči kroz isti.

Orijentisana ka sadašnjosti, omogućava vam da svoje telo doživljavate onako kako jeste, usidrite se ovde i sada i vežbate veštine koncentracije, posvećenosti, usresređenosti i pre svega ljubavi prema sebi. Važno je naglasiti da se kroz sve to prolazi bez upoređivanja i bez odbacivanja. U tom duhu, bitno je napomenuti da je pozitivna strana bitisanja u okruženju pubertetlija, prilika za nadomešćivanje eventualno propuštenog rada na sebi, ili dalji nastavak.

Da bismo još bolje razumeli

Ali zašto uopšte pričamo o tinejdžerskoj krizi? Telo se menja i sa njim se pojavljuju mnoge brige, pitanja o njegovom identitetu. To je stoga često trenutak krize u kojoj dolazi do gubitka oslonca, to je haotičan period. Tinejdžer oscilira između nostalgije za detinjstvom i težnje za većom slobodom. Javlja se potpuni emocionalni disbalans i započinje period samoosveščivanja u komunikaciji sa drugima. Mlada osoba prolazi ponekad kroz bolna iskustva, posledično složenoj prirodi međuljudskih odnosa.

Ovo je period kognitivnog razvoja, ovo je doba prestupa. Postoje mogućnost pojave poremećaja u ponašanju, koji se kreću od najbezazlenijih do najozbiljnijih. Potrebno je na vreme ih prepoznati i tretirati, uz traženje adekvatne spoljne podrške.

Sa stanovišta sofrologije

Sofrologija ima svoje mesto u ovom procesu, gde je ona kao takva sposobna da pomogne u upravljnju “haosom” kroz tehnike koje omogućavaju ojačavanje samopouzdanja, razvija kapacitete uopšte, dovodeći one kojima je pomoć potrebna u poziciju glumca, kako bi posmatrali svoje postupke i odnose sa drugima iz treceg lica. Tu su i kratke i efikasne tehnike od nekoliko minuta u toku dana, koje daju momentalne rezultate, čineći da se uspostavi smirenost, da naučite da se pripremite za važne ispite i izazove vizualizujući ih pozitivno, da osvestite sopstvene sposobnosti i da ih ojačate.

Savet sofrologa: U periodu adolescencije treba nastojati da se tinejdžeru obezbedi prostor za izraživanja, gde ga dočekuju i slušaju bez osuđivanja i gde mogu da govore bez straha od pogleda svog sagovornika. Samo davanje prostora tinejdzeru da se izrazi, budi osmeh i radost kod njih, jer je upravo ovo pravo, iz pogleda tinejdzera, njima uskraćeno ili ugroženo. Oni bližu okolinu vide kao izvor kritike i pametovanja, a ne slušanja i sigurnosti. Roditelji ili drugi, koji u svom okruženju imaju mlade ljude koji prolaze kroz adolescentnu krizu, podršku za ovaj period mogu i treba da potraže kod psihologa ili sofrologa, ili kombinovano, u zavisnosti od sopstvenog senzibiliteta i potreba.

Vežba za tinejdžere i/ili one koji se iz drugog lica susreću sa ovom pojavom: Opišite sebe u pozitivnom svetlu. Pokušajte da nadjete što više pozitivnih osobina i karakteristika. Neka vama bliski prijatelji pročitaju i dopune ovu listu, kako oni vas vide.(ovo možete raditi unakrsno sa onima koji prolaze kroz period puberteta) Rezultat će biti iznenadjujući i impresivan za tinejdžera, jer će se uveriti koliko je sposoban i darovit, kao i da vredi ,samo mu niko do tog trenutka, na te osobine nije skrenuo pažnju.

Sofrolog: Ana Otović

Naslovna fotografija: https://www.instagram.com/p/CrI8NSHL2XZ/?igshid=ZjE2NGZiNDQ=

The post Adolescencija kao novi član porodice appeared first on Sofrologija.

Anksioznost je lebdeći, neodređeni strah, teskoba. Ona je osećanje bojazni, strepnje, uznemirenosti i napetosti, koje se od straha razlikuje po svojoj složenosti, ali i rasplinutosti i neodređenosti, jer najčešće nije vezana za neki određeni objekat. U ovom neprijatnom osećanju dominira iščekivanje neke velike ali neodređene nesreće, nemoćno očekivanje da će se neminovno desiti nešto strašno, neko veliko zlo. Prema S. Frojdu i psihoanalitičarima, anksioznost ili strepnja je stanje koje nazivamo „strahom očekivanja“ ili „plašljivim očekivanjem“.

Sa svakodnevnom neizvesnošću, neminovno je da se pitamo: ,,Šta ce biti sutra?“ Ova pojava je toliko česta kod savremenog čoveka, da zbog njene rasprostranjenosti, postavljamo sve češće još jedno pitanje: ,,Da li anksioznost postaje bolest 21.veka?“

Mapiranje stanja anksioznosti

Da bismo uspešno mapirali stanje anksioznosti, neophodno je razlikovati anksiozno stanje od anksiozne ličnosti:

·       Anksiozno stanje je prolazno, njegov intenzitet i trajanje zavise od njegovog porekla. Anksiozno stanje ima svoju manifestaciju i na telesnom, organskom nivou. Ti telesni doživljaji su uzrok odlaska kod lekara i oni imaju svoj oblik: lupanje srca, otežano disanje, poremecaj pražnjenja creva, migrene, bol u stomaku, poremećaj ravnoteže, zamućen vid, zujanje u ušima, umor, nesanica, osecaj postojanja stranog tela u grlu itd.

·       Anksiozna ličnost ili anksioznost kao osobina je gotovo trajna pojava. Anksiozna osoba ima tendenciju da svet doživljava kao preteći. Podložnija stresu, ona doživljava intenzivnije i češće anksiozne reakcije od prosečne osobe.

·       Napad anksioznosti ili napad panike je prolazna epizoda osećanja straha (anksioznosti) i nelagodnosti. Ovi napadi su neprijatni koliko i uznemirujući. Dakle, može biti manje-više intenzivan, nastati iznenada i može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati. Fizički simptomi mogu da uključuju znojenje, palpitacijem, ili osećaj gušenja ( bol u grudima, mučnina, parestezije). Ovi simptomi su povezani sa osećanjem gubitka kontrole ili doživljajem neposredne opasnosti, nevezane za stvarnost.

Patologija koja zahteva lečenje. Postoji li alternativa terapiji lekovima?

Prema zaključcima Kristofa Andrea, francuskog psihijatra i psihoterapeuta, anksioznost može biti posmatrana i kao patologija, koja zahteva lečenje. On dalje precizira da je pojednstavljeno objašnjenje anksioznosti zapravo samo ekstremno preuveličavanje stanja budnosti, koje je omogućilo i omogućuje našoj vrsti da preživi opasnosti koje nas okružuju. Tako sofrologiju, široko rasprostranjenu u Francuskoj, preporučuju mnogi lekari kao prirodnu i alternativnu metodu lekovima, u borbi protiv anksioznosti. To je konkretan i nežan pristup, namenjen za učenje pokreta disanja i ponašanja koje će znatno umiriti napade anksioznosi. Osobe koje iskuse doživljaj anksioznosti ili anksioznog napada, trebale bi prvo da obave lekarsku konsultaciju, u cilju elimininacije fizioloških uzroka. Kada je to učinjeno, pacijent moze da se obrati sofrologu, da bi naučo kako da upravlja svojim napadima i stresom pre ili posle krize.

Anksioznost kao tvorevina našeg uma: prijatelj ili ne?

Ako je anksioznost tvorevina uma tj. naših misli, onda je ona, na taj način, urezana u naš organizam i tu je s nekim razlogom. Fizičke senzacije tokom napada, za anksioznu osobu su intenzivne i stvarne, iako nemaju fizički uzrok. Potrebno je tehnike disanja, opuštanja mišića i vizuelizacije vežbati u momentima kada smo dobro (tako pravimo nove ,,ureze“ koji će zameniti prethodno stečene), da bi ih uspešno i efikasno primenili u momentu kada se napad javi. Veoma je bitno slušati svoje telo i prepoznati tačan momenat kada će se napad javiti i momentalno ga sofrološkim tehnikama preduprediti.

Ono što bi trebalo da razumemo je da sve dok budemo ignorisali i odbijali da osvestimo svoje napade panike, oni će biti sve jači i prisutniji. Potrebno je prihvatiti problem, savladati tehnike kojima se napad može potpuno savladati i na kraju doći do stanja u kom možemo primiti poruku koju nam telo šalje: zašto su se napadi panike uopšte javili? Time dolazimo do suštinski važnog pitanja: Šta je skrivena poruka iza njih (napada anksioznosti)?

Zašto sofrologija?

Sofrološke seanse će biti usmerene, tako da sofrolog opremi svog klijenta tehnikama koje će mu pomoći da upravlja svojim krizama na sledeći način:

– identifikovati mesta gde se napadi javljaju i sprečiti prebrzi porast stresa

– smanjiti simptome koji se razvijaju

– kanalisati strahove i iščekivanja

– povratiti samopouzdanje

Prilično brzo (posle 5 do 7 sesija) počinjemo da vidimo smanjenje intenziteta anksioznih kriza i samim tim i njene nadmoći nad nama. Period između dve krize biva sve duži i duži. A ukoliko nije moguće učiniti da potpuno nestanu (ništa više nego što lekar može da garantuje svom pacijentu da više nikada neće dobiti grip), postaje lako prići im spokojno kako bi brzo prošli.

Vežba: Smiri disanje da bi se oslobodo/la stresa

Kada smiriš disanje, smirićeš i otkucaje srca. Osećaćeš se opuštenije. Jednostavno: mirno udahni kroz nos i nastoj da izdahneš kao u slamčicu, kao da zviždiš slamčicom dok stiskaš usne. (To se radi kako bi se rastegao dah, jer se na izdisaju evakuiše najviše napetosti, anksioznosti i panike) Broj tokom udaha do 3, a izdaha do 6. Izdah uvek mora biti duplo duži od udaha.

Ponovi ovu vežbu nekoliko puta da bi osetilo/la unutrašnji mir. Smirivši dah, smiruješ um i samim tim i telo.

Vežba: Budi miran/a u sebi

Napravi zadržavanje vazduha u plućima što duže možeš. Zadržavanjem daha i brojanjem do 5, regulišeš disanje u cilju uspostavljanja kontrole i opuštanja. Dok izdišeš, istu vezbu ponavljaj duvajući kao u slamčicu. Ponovi ovu vežbu smirenim disanjem. Ovo disanje reguliše celo telo i opušta ga.

Važnost sprečavanja napada

Sprečavanje napada je važno, kao i znanje kako da ih izlečite kada isplivaju na površinu. Od trenutka kada znate kako da ih izlečite i umirite tokom krize, to je veliki korak napred, jer tako postajete gospodari situacije umesto pasivni posmatrači. Kriza biva ublažena, jer znate šta vam se dešava: da je samo privremena i da je možete kontrolisati.

Postoji li trajno rešenje za napade anksioznosti?

Znati kako prebroditi krizu i upravljati njome je dobro. Ali biti spokojan i više ih ne provocirati, je još bolje. Sve ima uzrok i posledicu. Upravo smo videli kakvi su bili efekti napada anksioznosti, ali koji je uzrok? Istina je da uzrok varira od osobe do osobe. Neki od nas se već duže vreme bore sami sa sobom i odbijaju da donesu oslobađajuću odluku, dok drugi toliko dugo beže od svojih strahova, da im je teško da povuku prvi potez.

Ako želiš da radiš na sebi, savetujem ti da posetiš terapeuta koji će ti pomoći da rešiš ovo pitanje. Po profesiji sam sofrolog i smatram, najpre iz ličnog iskustva, (poslušajte podkast Sofrologija )da je sofrologija efikasna i dobronamerna metoda koja te može pratiti na ovom putovanju. Sofrologija ti može obezbediti alate za upravljanje krizom, kao i za rad na sebi, kako bi izlečio/la sam uzrok.

Autor teksta: Ana Otović, sofrolog

Tekst uredila: Nevena Vujović

The post ANKSIOZNOST kao pitanje i SOFROLOGIJA kao odgovor appeared first on Sofrologija.

“Strah od zubara” je veoma rasprostranjen i ne poznaje starosne granice. Ipak, u zavisnosti od intenziteta straha možemo govoriti o tri grupe u koje se pacijenti koji pate od pojave ,,straha od zubara“ mogu svrstati. Prva grupa je ona koja podrazumeva nelagodnost pri odlasku kod stomatologa (najblaži oblik straha od stomatologa), zatim druga je ona koja podrazumeva pojavu anksioznosti kod pacijenta ( strah je ovde već zadobio neki oblik patologije), a treća grupa je tzv. stomatološka fobija (čvrsto uverenje pacijenta da će se nešto loše dogoditi prilikom posete stomatologu).

Dakle, ovo je verovatno najvažniji problem sa kojim se pacijenti suočavaju. Osim što navedeno stanje kod pacijenta komplikuje samu negu, može ga navesti i da izbegava posete stomatologu.

Kako bismo naučili da upravljamo ovim stannjem, umesto da dozvolimo obrnut proces, postoje koraci koji vode do rešenja. Pa stoga, hajde da se zajedno upustimo u malu ,,šetnju“.

1. Shvatite i definišite ovu zabrinutost

Neki pacijenti su anksiozni jer predviđaju bol, drugi će se osećati kao da gube kontrolu i ranjivost u stomatoloskoj stolici. Tu su i potresna i ponekad iskrivljena sećanja iz detinjstva, pa konačno i sramota da se otvore usta i da se pregledaju. Ako pričamo o anksioznosti, ona proizlazi iz reakcije predaka na nepoznato. To je jedna potpuno normalna pojava. Strah od zubara je povezan sa starim pamćenjem i to najčešće ostavi negativan utisak na pacijenta. U tom slučaju osoba predviđa opasnost, bol ili nelagodnost koju je već iskusila.

Kod stomatološke fobije govorimo o ozbiljnijim oblicima straha: da li je to pogoršana manifestacija straha koja može dovesti do toga da pacijent oseti prave strahove do tačke panike? Pacijent čak može razviti simptome koji mogu biti ozbiljni i veoma opipljivi: malaksalost, mučnina, intezivno znojenje,vrtoglavica, gubitak daha itd…

2. Savet stomatolozima- Pokažite empatiju prema drugima

Dobronamernost je zarazna. Ako roditelj ili pacijent vide da sa empatijom pristupate nekome (vašem zaposlenom, drugom pacijentu, vašem telefonskom pozivu) osetiće olakšanje dok čekaju svoj red. Uplašeni pacijenti strpljivo čekaju svoj termin i ako su anksiozni rasporediće svoja čula u potrazi za umirujućim ponašanjem i umiljatim tonovima.

Ton vašeg glasa, vaš izraz  lica, vaš nivo opuštenosti, sve je pitanje atmosfere za pripremu konsultacija ili tretmana.Vasa praksa, takođe, može biti preuredjena sa ovim činjenicama na umu.

Možete naučiti da razvijete opuštajuću strategiju dok osoba ceka.

3. Savet pacijentu

Pripremite se za zakazani termin:

Vaša konkretna pitanja iznesite stomatologu, kao i sve vaše tačke zabrinutosti. Što više znate, manje ćete se plašiti. Dajte sebi priliku da upoznate svog stomatologa, koji će se brinuti o Vama.

Možete naučiti kontrolisane tehnike disanja kako biste opustili mišiće i usporili rad srca ili meditirali pre zakazivanja. Takođe možete koristiti loptu za stres u jednoj ruci koja će vam pomoći da preusmerite misli na neke prijatne senzacije. Drugi uspevaju da ublaže svoj stres slušanjem muzike. Pronađite svoj mali “trik” kojim možete izbeći anksioznost.

Da biste se osećali uverljivije, možete biti i u društvu voljene osobe.

4. Mentalno se pripremite na pozitivno:

Sofrologija se zasniva na neurofiziološkim elementima koji se uspešno koriste kako u anesteziji, imunologiji, pulmologiji, kardiologiji, gerijatriji, tako i u pratnji sportiste i muzičara na visokom nivou.

Redovna obuka za usavršavanje percepcije šeme tela, kao što je predloženo sesijom opuštanja, ključ je za otvaranje vrata sopstvenom identitetu. Zahvaljujući vežbama disanja i opuštanja, živimo i jačamo svoje fizičke i mentalne strukture.

Stres je najčešći odgovor našeg tela na fizičku, mentalnu ili emocionalnu agresiju. (ovde sofrolog može da interveniše). Za odlazak kod stomatologa se možete pripremiti i pomoću prilagođenog protokola dostupnog kod vašeg sofrologa. Vizuelizacijom i tehnikama opuštanja možemo igrati na kartu vec uspešno završene intervencije, koja će pacijentu dati dodatno samopouzdanje i sigurnost.

U smiraj šetnje u potrazi za rešenjem, a ruku pod ruku sa sofrologijom, upriličićemo jednu vežbu:

Sofrologija-vežba

Da biste se pripremili za pregled kod stomatologa počnite tako što ćete uzeti trenutak za sebe, neko vreme pre zakazanog termina (npr. 1 nedelju).

Iskoristite vreme da sednete na stolicu po vašem izboru.

Počni da se fokusiraš na disanje.

Disanje stomakom je esencijalna vežba koju treba vežbati najmanje pet minuta.

Počinjemo sa udahom kroz nos govoreći sebi da nas vazduh koji smo udahnuli, ispunjava svežinom i smirenošću.

Onda dug i dubok izdisaj kroz usta mentalnim vizualizacijom pritiska koji je u nama i koji odlazi.

Izdisaji bi trebalo da budu dvostruko duži od udisaja.

Ana Otović, stomatolog i sofrolog

Tekst uredila: Nevena Vujović

The post Strah od zubara – kako da ga prevaziđeš u 4 koraka appeared first on Sofrologija.

Disanje je u životu, a i u sofrologiji veoma bitno. Ono na šta ne obraćamo pažnju je veoma bitan mišić, a to je dijafragma, takozvani mišić stresa. Ona ima važan uticaj na disanje jer njenim spuštanjem na udisaj stomak se pomera ka spolja, a na izdisaj ka unutra, što je zapravo pravilno disanje.

„Ako ne znamo da opustimo dijafragmu, mi ne možemo da dišemo pravilno. Da bi se ona opustila koriste se različite tehnike. Većina ljudi diše ‘naopako’, na udisaj ubace stomak, na izdisaj ga izbace. Kada svesno dišemo pravilno, a dovoljno je da na svaka tri sata po jedan minut tako dišemo, veoma brzo se šalje signal mozgu ‘ova osoba se smirila’“, kaže dr. Otović.

https://sofrologija.rs/nesto-o-meni/

Ona smatra da bi disanje, kao nesvesnu radnju, trebalo da osvestimo, naročito kada se ne osećamo dobro, pred spavanje ili kada želimo da se opustimo. 

Sofrologiju je, kao metodu dinamičke relaksacije, razvio kolumbijski neuropsihijatar dr. Alfonso Kajsedo šezdesetih godina i uključuje fizičke i mentalne vežbe za unapređenje zdravlja i opšte dobrobiti.

To je u osnovi tehnika usklađivanja duha i tela kroz lagane vežbe aktivacije tela i sinhronizacije sa disanjem.

Upoznavanje sebe, odnosno svog najboljeg prijatelja, kako dr.Otović ističe, je proces lako dostižan vežbama, metodama i tehnikama koje sofrologija nudi. Učenjem kako da sagledamo i živimo sadašnji trenutak, dolazimo do osnove svega i punoće življenja.

Dr.Ana Otović je doktor stomatologije i trenutno jedini sofrolog u Srbiji. Svoju obuku za ovu, kako sama ističe, divnu profesiju je stekla u Francuskoj, u CEAS školi za sofrologiju, u periodu od 2017-2019.godine. Trenutno radi sa timom novinara na sportskom hrastu ,,Arena“, na eliminaciji stresa i poboljšanju koordinacije glasovnih sposobnosti. Uporedo radi i individualne sesije u svojoj sofrološkoj praksi, u Beogradu.

Više informacija o tome kako možete eliminisati loše efekte stresa, povratiti miran i kvalitetan san, izboriti se sa anksioznošću, zatim povratiti ili izgraditi samopouzdanje, potražite na sajtu www.sofrologija.rs.

Tekst uredila: Nevena Vujović

Preuzeto sa: AHA Magazin

The post SOFROLOGIJA: Da li pravilno dišemo? appeared first on Sofrologija.

The post Introduction Sophrologie au Serbie, Journal CEAS appeared first on Sofrologija.

Da li ste ikad razmišljali kako da definišete osećaj ispunjenosti, savršene mirnoće pred minimalističkim prostorom ukrašenim nežnim bojama? Koju bujicu negativnih emocija u vama izaziva neuredno i prljavo mesto? Ovakva i slična zapažanja većina nas je imala u nekom trenutku, ali pored sličnosti potrebno je ukazati i na razlike u doživljaju proistekle iz ličnih osobenosti. Zanimljivo je saznanje šta je prostor u stanju da aktivira, koje emocije da probudi u nama samo posmatrajući ga. Upravo psihologija uređenja enterijera ima mnogo toga da nas nauči o ovome.

Nema sumnje da psihologija može da igra važnu ulogu u različitim sredinama koje nas okružuju i koje, u velikoj meri, čine naše domove, naša mesta dokolice i rada. Mada je odnos između psihologije i dizajna enterijera oduvek postojao, čini se da je danas značajniji nego ikad.

Odnos psihologije i dizajna enterijera

Psihologija dizajna enterijera je grana ekološke psihologije koja proučava odnos između različitih tipova okruženja i kako one utiču na ponašanje i raspoloženje ljudi koji tu žive. Njen cilj je da stvori pozitivne efekte i da na najbolji način neguje taj odnos.

Svako mesto koje posetimo, svaki prostor kroz koji prolazimo prenosi nam nešto, ostavlja utisak na nas. I to je upravo ono što radi psihologija uređenja enterijera. Konkretno, to je sve što je vezano za boju, raspored nameštaja ili izbor jednog ili drugog objekta.

Istraživanje koje je sprovela Sibel Seda Dazkir, doktor dizajna i ljudske sredine sa Državnog univerziteta Oregon (SAD), dokazuju koliko dekoracija utiče na raspoloženje ljudi. Zaista, rezultati istraživanja su potvrdili da predmeti dizajnirani zakrivljenim i sinusnim linijama probude osećanja sreće i opuštanja, dok su pravougaone linije povezane sa osećanjima hladnoće i neprijateljstva.

Uticaj prostora na psihološke aspekte

Kao što se može videti, prostor i raspoloženje su intimno povezani. To je razlog zašto profesionalci koji primenjuju psihologiju u dizajnu enterijera, prilikom stvaranja prostora, uzimaju u obzir lične karakteristike svog klijenta.

Kako prostori mogu da utiču na nas psihički? Kakve senzacije mogu da probude različite vrste prostora i ukrasa u nama? Pogledajmo neke važne aspekte ovog pitanja.

Amplitude. Obično se povezuje sa spokojem i odmorom.

Složenost. To nam daje osećaj izazova i svrhe, što može biti privlačno.

Doslednost. Što prostor i objekti postanu homogeniji, to nam je prijatniji osećaj udobnosti.

Teksturu. Što je mekši, to je prijatniji na dodir. Međutim, to nije samo na nivou dodira, već i drugim čulima mekši materijali bude toplinu i nežnost

Identifikaciju. Ako je određeni objekat ili kutak lako prepoznatljiv, osećaj koji nam pruža biće prijatan. U suprotnom, može u nama da proizvede napetost i uznemirenost dok ne definisemo njegovo značenje.

Boja. Svaka boja je povezana sa određenim registrom emocija. Na primer, crna je generalno povezana sa pesimizmom i agresijom; belo sa čistoćom; žuta sa srećom i zelena sa osećajem harmonije, nade i mira.

Društveni kriterijum. Takođe su napravljeni prostori za deljenje. Zaista, postoje određeni prostori koji su namerno dizajnirani iz tog razloga, kako bismo mogli da radimo aktivnosti sa drugima.

Temperatura. Tačnije, to je toplotna senzacija povezana sa prostorima. Biće nam udobnije ili ne, u zavisnosti od toga da li volimo hladnoću ili toplotu.

Međutim, nema potrebe za generalizovanjem, svaka osoba je drugačija. Autentičnost je vrednost ljudskog bića, svi misle, osećaju i ponašaju se drugačije pa se drugačije sagledavaju i osećaju prostori. Tako prostor može da probudi spokoj u jednoj osobi ali napetost u drugoj.

Psihologija uređenja enterijera je takođe važna na terapeutskom polju. Na univerzitetu u Palermu (Argentina) sprovedena je 2013.godine studija kako bi se analizirao značaj prostora za pacijente. Utvrđeno je da spoljni stimulativni efekti imaju uticaja na terapijski tok i da profesionalna koncepcija prostora za konsultacije čini terapiju efektivnijom.

Prednosti psihologije uređenja enterijera

Raspodela prostora kao i raspored elemenata koji ga čine i boja koja se koriste utiču na nas. Zapravo, postoji niz preporuka iz psihologije uređenja enterijera za uređenje kuće:

• Pastelni tonovi su poželjniji od sivih i belih tonova, jer ovi drugi daju bezličan dodir a pastelni opseg nudi osećaj opuštenosti i intimnosti.
• Amplitude generišu osećaj slobode i spokoja, zbog čega se preporučuje da ne opremate previše svoj prostor.
• Personalizovanje prostora fotografijama ili objektima koji imaju značajan lični momenat čini da se ljudi osećaju prijatnije.
• Na kraju, ne zaboravimo da je u prostoru svaki detalj važan jer nekako poziva na pamćenje, budi emocije i promoviše različite senzacije.

Sofrologija i pitanje uredjenja unutrasnjeg prostora

Sofrologija se mnogo više interesuje kako nesto izgleda, gde se neki događaj odvio nego konkretno šta se desilo. Jedan isti razgovor neće isto teći u kući, u restoranu ili u parku. Okruženje, ambijent će u mnogome uticati na tok i ishod razgovora. Važno je i doba dana i prisustvo svetlosti i mirisa i ukusa i temperature prostorije. Skloni smo da sve te detalje zanemarimo a veoma su bitni.

Hajde da posmatramo naše telo kao kuću u kojoj smo 24časa, sedam dana u nedelji ceo život i kojoj je potrebna povremena adaptacija, krečenje, promena rasporeda soba, održavanje, ojačanje temenja, popravka fasade, uređenje vrta i balkona…

Vežba: Udobno se smestite u vašu omiljenu fotelju, sedite u mirnom i tihom trenutku,sagledajte prostor oko sebe, boje, oblike, zvuke,mirise…. i polako zatvorite oči, obratite pažnju na tačke oslonca tj. tačke kontakta sopstvenog tela sa podlogom, stopala sa podom, dobro obratite pažnju na kontakt stopala sa podom, koji deo stopala je u kontaktu a koji ne, kontakt butine i sedalnih mišića sa foteljom, da li sedite na sredini, da li je pritisak jednako raspoređen na levu i desnu polovinu tela. Sada pažnju usmerite na kontakt leđa sa foteljom, slobodno adaptirajte položaj tela ako vidite da je pritisak neravnomerno raspoređen. Sada se usredsredite na potiljak, lagano rotirajte glavu levo-desno kao da kažete ne, pa gore-dole kao da kažete da. Pronađite najprijatniji položaj glave u sedećem položaju. Sada kada ste odredili noseće zidove vaše kuće odredite glavni ulaz – zamislite vrata i polako uđite u unutrašnjost tela. Upotrebite maštu i zamislite da je unutrašnjost vašeg tela izdeljena u prostorije pa tako ulaz i predsoblje može da bude grudni koš ,dnevna soba trbuh, spavaći deo ekstremiteti a glava trpezarija sa balkonom. Zamislite kako uređujete svoj prostor, dajete mu svetlost kroz tople boje zidova, otvarate prozore, provetravate prostor. Tu se služite udahom i izdahom da bi svež vazduh ušao a ustajali vazduh izašao sa izdahom. Posadite cveće na balkonu, spremite svež buket za trpezariju, igrajte se sa vašim domom. Ako ne možete sve sami, možete da pozovete pomoćnike koji će posao završiti za Vas. Uživajte u svakom pokretu, svakom gestu, svakom oslikanom zidu…. Ostanite nekoliko trenutaka udobno smešteni u trpezariji, posmatrajte balkon obasjan suncem, uživajte u cvrkutu ptičica, dečijem smehu.

Vratite veru u život, ljude i sebe.

Vratite samopouzdanje, osmeh na lice i ljubav u srcu.

Ovom vežbom ćemo urediti i osnažiti naše telo, počistiti i regenerisati pojedine delove tela kojima je to potrebno. Poželjno je da povremeno ponovite ovu vezbu i tako preispitate u kom je stanju vaše telo i ono će Vam vratiti spokojem i srećom.

The post Sofrologija u sprezi sa prostorom (AHA Magazin) appeared first on Sofrologija.

Sofrolog često identifikuje da dete oseća emocije svojih roditelja, kaže dr Ana Otović jedini sofrolog u Srbiji i dodaje da, za razliku od psihologa, sofrolog ne interveniše ni u porodičnoj sferi ni o uzroku traume.

„Dete može da se osloni na različite alate koje nudi sofrologija kako bi mu se omogućilo da prevaziđe svoje poteškoće i povrati samopouzdanje, zahvaljujući sopstvenim resursima“, kaže doktorka za portal N1.

Sofrologija je zanimljiva praksa, o kojoj je portal N1 već pisao, jer omogućava da se radi na školskim fobijama, stidljivosti, problemima sa koncentracijom, pa čak i problemima spavanja.

Treba imati u vidu da, zahvaljujući sofrologiji, mnogi problemi koji se javljaju u detinjstvu mogu da se prevaziđu.

Prema rečima dr Otović za to se koriste tri procesa: kontrolisano disanje, opuštanje mišića i vizuelizaciju pozitivnih slika – sećanja, univerzalne slike ili projektovane slike.

Sofrološke seanse sa decom mogu da počnu od pete godine, jer je to period kada su u stanju da izraze svoja osećanja.

„Rad u grupi takođe donosi veoma brzo rezultate. Deca su otvorenog uma, ona ne razmišljaju puno već probaju i ako im se sviđa oni vrlo brzo počinju tehnike da primenjuju sami, jer se posle njih osećaju bolje. Zato su kod dece promene vrlo brzo usvojene i vidljive. Sve tehnike se sa njima rade kroz igru“, objašnjava dr Otović.

Mnogi uzroci mogu da navedu dete da bude u društvu sofrologa. Najčešći je stres koji dete može da oseti u odnosu na školsku ili porodičnu situaciju.

„Sofrologija takođe može da bude od pomoći ako dete iskusi poremećaje spavanja, bilo da je to njihova sposobnost da zaspe ili su u pitanju noćni strahovi“, smatra doktorka i dodaje da neka deca takođe viđaju sofrologa u cilju poboljšanja samopouzdanja, odnosno ublažavanja privremene depresije.

Ona kaže da je metoda korisna i u slučaju poremećaja u ponašanju, „ako dete postane agresivno na primer, kada udara ili ujeda“.

Vežbe za kontrolu emocija
Najbitniji rad sa decom je osvrt na to kao se dete oseća. Navodimo dete da preispita svoje emocije, da pokuša da objasni na nivou tela kako se oseća, a zahvaljujući savetima sofrologa upravo te senzacije mogu da pomognu detetu da se oslobodi negativnih emocija.

„Dete će naučiti u ranom uzrastu da stane i da se preispita kako se oseća, a priznaćete i mi odrasli smo upravo to zaboravili, a ta introspekcija je veoma bitna“, konstatuje doktorka.

Predložene vežbe, koje se takođe mogu redovno praktikovati kod kuće, mogu da pomognu detetu da evakuiše svoje tenzije, otera svoj bes, stres, uznemirenost i strahove. Ali mogu i da poboljšaju nivo koncentracije, ravnoteže ili pažnje.

Opuštanje na zabavan način
„Sa decom, praktikujemo takozvanu razigranu sofrologiju, tako da i najmlađi mogu da shvate cilj“, ističe doktorka.

Terapeut koristiti priču i postupke likova kako bi dete lakše identifikovalo sebe i prenelo situaciju na ono što doživljava.

Vizualizacija je još jedno ključno sredstvo sofrologije koje će ga naučiti da evakuiše stres i opusti se.

„Suočena sa strahom, besom, poteškoćama u pronalaženju i drugih intenzivnih osećanja, sofrologija je posebno preporučljiva praksa kada su u pitanju problemi najmlađih. Jednostavno je neophodno pronaći sofrologa, onog koji će odgovarati roditeljima kao i deci“, smatra sagovornica portala N1.

Ipak, budite oprezni, sofrologija ne zamenjuje konvencionalnu medicinu. Neophodno je konsultovati lekara opšte prakse u slučaju sumnje u patologiju. Slično tome, sofrolog ne sprovodi nikakvu dijagnozu i ne prepisuje recepte za lekove.

„Mi smo komplementarni psihologiji i psihoterapiji i usko sa njima sarađujemo“, naglašava dr Otović.

The post Sofrologija i deca – kada i kako može da bude od pomoći? appeared first on Sofrologija.

To je u osnovi tehnika usklađivanja duha i tela kroz lagane vežbe aktivacije tela i sinhronizacije sa disanjem. Ono što je izdvaja od drugih tehnika je to što je disanje specifično.

„Prvo se vazduh udahne, pa se onda zadrži i u tom momentu kada ne dišemo, u momentu apneje, radi se aktivacija tela. To se radi tako što kontrahujemo određene delove tela, kontrahujemo mišiće. U trenutku kada se vazduh izdahne, onda se sav kiseonik, koji se zadržao posle prvog udaha, ‘zalepi’ za mišiće i oni se dodatno opušaju, objašnjava za portal N1 dr Ana Otović, prvi i jedini sofrolog u Srbiji, koja je ovu tehniku učila u Francuskoj gde je sofrologija priznata i koristi se uz klasičnu medicinu.

Odličan primer su sportisti koji posle nekog napornog meča ne legnu u krevet da bi se odmorili, već će da šetaju, koriste traku ili bicikl, da se kreću da bi se odmorili.

Dr Kajsedo je tvorac te tehnike i dao joj je naziv dinamička relaksacija, jer se do opuštanja dolazi kroz pokret.

„Ovde se velika pažnja posvećuje pauzi. Svaka vežba se radi tri puta, pa slede male pauze koje ne smeju da se preskaču. Konstantno izvođenje vežbi bez pauze telo ne voli. Ono voli da bude aktivno, pa da stane. U momentu te pauze mi bi trebalo da se obratimo pažnju na to šta se unutar tela dešava. Kada se ne prave pauze kao posledicu imamo povrede, jer se preteruje. Koliko je telo aktivno, toliko bi mu trebalo i da pronađe snagu za sledeći pokret“, kaže dr Otović i dodaje da je to osnova sofrologije.

Pored toga sve što radimo, radimo na sofroliminalnom nivou svesti, napominje doktorka i objašnjava da je u pitanju nivo svesti koji je između jave i sna.

„Taj nivo je bitan jer će se sve senzacije u telu mnogo lakše osetiti, a efekti iz spoljašnje sredine će se smanjiti. Više ćete osetiti ono što se unutar vas dešava. Kada se tako izvodi vežba pravi se komunikacija između tela i svesti“, ističe dr Otović.

Ona takođe dodaje da ako se te vežbe rade jednom dnevno, a one ne oduzimaju mnogo vremena i mogu da se rade bilo gde i bilo kada, u jednom momentu ćete doći do tog nivoa da vam vaše telo šalje signale šta mu je potrebno, od ishrane do načina i vrste vežbanja.

Kako objašnjava sagovornica portala N1, neke navike će se menjati, a da vi toga nećete ni biti svesni, dakle promene će se dešavati na nesvesnom nivou, dok je rad na sofroliminalnom nivou ipak svestan.

„Mi se u sofrologiji trudimo da ne analiziramo previše, da ne osuđujemo, već prepuštamo telu i osobi da se pronađe, na neki način se ponovo upoznaje. To je poput situacija kada ste kao dete napravili prvi korak. Postajete svesni svakog pokreta tela, ali i raznih funkcija koje se aktiviraju da bi se napravio jedan pokret”, kaže doktorka.

Važnost čula

Sledeće što je veoma bitno jesu čula, napominje sofrolog, na koja smo takođe zaboravili.

„Preterana buka, previše gledanje u ekran, previše aktivacije čula vida, unosimo različite ukuse u istom momentu i ne obraćemo pažnju na izdvajanje jedne senzacije, na primer da čujemo jedan zvuk ili osetimo samo jedan ukus. Kada naučimo da izdvojimo jednu senzaciju, doći ćemo do toga da aktiviramo sadašnji trenutak, dakle, vraćamo se bazičnom“, ističe doktorka.

Stres je bitan da bi naše telo bilo u aktivaciji

Dr Otović se osvrnula i na stres kao neizbežan u današnje vreme. Sam stres može da bude koristan, ali kada se pređe granica trebalo bi da znamo kako da ga savladamo.

„Čovekovo telo kada se nađe u nekoj relativno opasnoj situaciji luči hormone stresa, kako bi imalo energije i snage da ga savlada. Međutim većina ljudi ne zna sa tim da se nosi. Stres je sada štetan, a ranije to nije bio upravo zbog same reakcije. Ono što bi trebalo da znamo je da ga iz sebe izbacimo. Postoje tehnike kojima se to kanališe, i posle kojih možemo da se smirimo i da nastavimo dalje. Jedna od njih je brzo, kratko udisanje vazduha na nos i brzo, kratko izdisanje na nos. Ova tehnika je takođe korisna i za fokusiranje“, objašnjava ona.

Većina ljudi diše „naopako“

Disanje je u sofrologiji veoma bitno. Ono na šta ne obraćamo pažnju je veoma bitan mišić, a to je dijafragma, takozvani mišić stresa. Ona ima važan uticaj na disanje jer njenim spuštanjem na udisaj stomak se pomera ka spolja, a na izdisaj ka unutra, što je zapravo pravilno disanje.

„Ako ne znamo da opustimo dijafragmu, mi ne možemo da dišemo pravilno. Da bi se ona opustila koriste se različite tehnike. Većina ljudi diše ‘naopako’, na udisaj ubace stomak, na izdisaj ga izbace. Kada svesno dišemo pravilno, a dovoljno je da na svaka tri sata po jedan minut tako dišemo, veoma brzo se šalje signal mozgu ‘ova osoba se smirila’“, kaže dr Otović.

Ona smatra da bi disanje, kao nesvesnu radnju, trebalo da osvestimo, naročito kada se ne osećamo dobro, pred spavanje ili kada želimo da se opustimo.

Kome je namenjena sofrologija?

Sofrologija je namenjena gotovo svima, i deci i odraslima, jer može da se adaptira.

Doktorka napominje da kada su osobe sa ozbiljnim psihičkim problemima u pitanju radi se u koordinaciji sa psihijatrom.

Deca i sofrologija

„Deca su odlična za saradnju, naročito kada se sve tehnike koje se koriste u sofrologiji sprovode na kreativan način, kroz igru“, smatra dr Otović.

Poznato je da koncentracija kod dece često može da bude problem.

„Mi njihovu koncentraciju možemo da pratimo tako što im kažemo da se skoncentrišu na neutralni objekat, zatvore oči, i detaljno opisuju ono što su zamislili, biljku ili životinju. Za minut do dva dete je potpuno skoncetrisano. Kada otvori oči vraća se onome što je radilo i nema nikakav problem“, objašnjava doktorka.

Vizualizacija takođe dobro prolazi kod dece, kaže dr Otović i dodaje da je ona dobra za koncentraciju.

Tehnike za lakše učenje su takođe značajne za decu, a pritom su zanimljive i delotvorne, a što je najvažnije deca ih veoma brzo usvajaju.

Ona ističe da je važno da decu naučimo da izbace stres, da se nose sa nervozom, sa svim svojim emocijama i da znaju da ih prepoznaju i dodaje da je to “mnogo bitnije od bilo kog znanja koje će kasnije steći”. Takođe smatra da deci nedostaje razgovor i fizički kontakt.

Dr Otović kaže da ima u planu da od septembra otvori produženi boravak sa pripremom ispita, dodatnim časovima i psihološkom pripremom.

The post Šta je sofrologija i kako nam ona može pomoći u svakodnevnom životu? appeared first on Sofrologija.